Od čega početi?

Recimo da želite da se ubrzate i 5 kilometara trčite za 20 minuta. Prva stvar od koje bi trebalo da počnete jeste da preispitate svoje slabosti. Naime, prvi korak ka napretku gotovo uvek je prepoznavanje svojih jačih i slabijih strana jer to omogućava da vreme posvetite onim aktivnostima i treninzima koji će dati najbolje rezultate.

Ukoliko je i vaš odgovor, kao i većini trkača koji se nađu pred ovakvim ‘zadatkom’ da vas sprečava da zablistate definitivno i jednostavno to što niste dovoljno brzi,  stavite sebi na papir za koliko možete da istrčite jedan kilometar.

Koji god odgovor da je u pitanju, s obzirom na nezadovoljstvo brzinom na dužoj stazi, vrlo je verovatno da vam je prosečna brzina pri trčanju tog jednog kilometra veća nego kada trčite pet kilometara.

Kada ste ovo osvestili, uzmite u obzir za koliko ste u stanju da istrčite 400 metara. Primera radi, neka bude da ovu distancu trčite za 3:20 minuta po kilometru.

Pejs kojim trčite ove dve kraće distance trebalo bi da ilustruje da već možete da dostignete brzinu koja je potrebna da bi se onih na početku zacrtanih 5km trčalo za 20 minuta. Sasvim eksplicitno: Želite da trčite 5km za 20 minuta, što je pejs od  4 min/km, a već ste u stanju da istrčite kilometar za to vreme. Dodatno, kada uzmete u obzir pejs za onih 400 metara, ispostavlja se da vi u suštini možete da dostignete i znatno veću brzinu po kilometru (3:20 min/km).

Pravi problem – izdržljivost

Ispostavilo se da mnogi trkači prave jednu od klasičnih grešaka po pitanju treninga – fokusiraju se na pogrešnu slabost. 

Dakle, problem nije nemogućnost dostizanja željene brzine koja je potrbna da bi se istrčalo tih 20-minutnih 5k. Problem je to što nema dovoljno izdržljivosti da se 5km u komadu istrči željenim pejsom. Zapravo, sa stanovišta treninga, retko je brzina ograničavajući faktor u tome koliko brzo možete da trčite, što je istina čak i za tako kratke distance kakva je 5 kilometara.

Novi pristupi kažu da kada analizirate svoj trening i identifikujete svoje snage i slabosti, najviše pažnje treba da posvetite svojoj izdržljivosti, konkretno – aerobnoj izdržljivosti i anaerobnom pragu. Ukratko, aerobni kapacitet i anaerobni prag (ili laktatni prag, kako se još naziva), predstavljaju osnovu sposobnosti da tokom dužeg vremenskog perioda održavamo brz pejs. Dakle – što nam je bolji aerobni kapacitet, to duže možemo da trčimo u okvirima svoje maksimalne brzine.

Kako da proletite kroz cilj

Svi trkači žele da puste korak i prelete poslednjih 400 metara trke. Protrčati pored mase drugih takmičara ne samo da pruža sjajan osećaj, već taj jak finiš pomaže i da se motivišete za narednu trku. Međutim, stvarna brzina nema mnogo veze sa tim koliko brzo trkač može da završi poslednjih 400 ili 800 metara trke. Kao što smo gore naveli, većina trkača već ima dovoljno dobru apsolutnu brzinu koja je neophodna za uletanje u cilj.

Trkač koji 5 km trči za npr. 30 minuta verovatno trči intervale od 400 metara pejsom 5:10 minuta/km. Ipak, za istog trkača verovatno je nemoguć zadatak da poslednjih 400 metara trke na 5km završi istim pejsom. Još jednom, sposobnost da se pojača i brzo finišira nije ograničena apsolutnom brzinom. Zapravo, ograničavajući faktori su sposobnost da se brzo trči umoran, odnosno da se ubrza na poslednjih 800m kada ste već u stanju smanjenog protoka kiseonika.

Zbog svega toga, ukoliko ste primetili da na poslednjem kilometru u toku trke počnete da ‘nestajete’, i želite da unapredite brzinu u završnici, najbolje bi bilo da deo vremena koje odvajate za trening usmerite upravo na poboljšanje svojih aerobnih kapaciteta, a ne nužno svoje apsolutne brzine.

Ono što će vam pomoći da brzina ne opadne kada je to najvažnijesu su pre svega tempo treninzi i intervali kojima se ide iznad granice vašeg laktatnog praga.

Da li to znači da više nema potrebe za treninzima brzine?

Kratko i jasno – ne. :) Treninzi brzine su važni kako bi se poboljšali efikasnost i V02max. Ako potpuno zanemarimo brzinu, ili bilo koji drugi energetski sistem, rezultati će, naravno, ispaštati. Najbitnija uloga brzine je upravo u tome što pomaže unapređenje ekonomičnosti i efikasnosti trčanja.

Običnim rečima, rad na brzini pomaže da trčimo svoj željeni pejs sa manje napora. Postoji, međutim, granica do koje može da se razvija apsolutna brzina pojedinca. U određenom trenutku, telo će se približiti svom prirodnom maksimumu i dalji pokušaji da unapredite brzinu imaće minimalan učinak.

Srećom, gotovo da ne postoji granica do koje mogu da se razvijaju aerobne kapaciteti. Zato, kada jednom shvatite da kilometar možete da istrčite nekih 20-30 sekundi brže nego što vam je željeni pejs za trku od 5 kilometara, verovatno ste već razvili dovoljnu brzine da sa užitkom istrčite trku željenim pejsom.

Fokus treninga bi onda trebalo usmeriti ka unapređenju aerobnih kapaciteta i anaerobnog praga, što će pomoći razvoj fizioloških sposobnosti koje će omogućiti da brže trčite trke i duže održavate svoju maksimalnu brzinu.

Tekst je baziran na savetima trenera Džefa, pisanih za RunnersConnect sajt.

The post Ubrzavanje može da počne! appeared first on TRČANJE.rs.

Preda mnom je bila uzbudljiva životna avantura koju sam željno isčekivala. Rešila sam da trčim na 2. Istrskom maratonu koji povezuje četiri Istarska grada: Koper, Izolu, Portorož i Piran. Svake godine je start u drugom gradu. Na prvom maratonu je to bio Koper ove godine je bila Izola.

Trening i ishrana 

Trening za maraton znači guranje sebe daleko izvan zone komfora što je veliko dostignuće i što znači svake nedelje tčrati minimum maratonsku distancu i jednom mesečno Long-Jogg- ca. 30km. Četiri meseca napornog treninga i preko 600 istrčanih kilometara su bili  iza mene – u decembru sam pretrčala 122,81 km, januaru 196,1 km, februaru 166 km i martu 126km. Bila sam u najboljoj životnoj formi, ali isto tako i umorna k’o pseto.
Smršala sam dodatno 6 kg, što je za maraton bilo dobro jer je mnogo lakše tako trčati, ali sam ipak zbog gubitka težine brinula i zbog toga počela da uzimam dodatne suplemente i nadala se da će pad težine da stane.
Ja sam inače stava da je dobra i raznovrsna ishrana najbolja za zdravlje, ali u pripremi za maraton ovo definitivno nije dovoljno. Kupila sam zato Orthomol Sport i uzimala ga 2,5 nedelje pred maraton  i 10 dana posle. Mislim da mi je pomogao u regeneraciji jer je mom telu nadoknadio ono  što je izgubilo pri napornim trenizima i trci. I moj imun se sistem pojačao – mogu reći od kada sam počela da trčim nisam bila ni jednom bolesna.

U iščekivanju trke

Tri nedelje pred maraton smo Dora, moja prijateljica i partnerka u trčanju, i ja u Gracu istrčale polumaraton za 2:04:52 u našem rekordnom vremenu i tako završile naporni deo priprema za maraton. Još tri nedelje… Prvo sam smanjila  trening za 1/3, druge nedelje za još ½ i nedelju dana pred maraton na programu je bilo samo jedno lagano brdsko trčanje i naravno poseta sauni. Odmor i opuštanje su sastavni deo trening plana i barem jednako, ako ne i važniji od samog treninga, kojeg sam se skoro do poslednjeg kilometra striktno pridžravala. Ali bez obzira na sve, imala sam resprekt prema maratonu.
Mogu reći da sam bila malo nervozna. Uzbuđenje je veliko, neizvesnost je jos veća. Upornost je jedna stvar, ali nesigurnost zbog neizvesne fizičke  i psihičke stabilnosti potpuno druga. Ja sam rešila da trčim i ako prođe sve kako treba eto me ponovo tu gde sam i počela.

I počinjemo! :)

Sat na ruci, u tašnici oko struka voćni bar, flašica kokosove vode i telefon (za slikanje). Gelove sam prestala da koristim jer ih moj želudac teško podnosi (u Mariboru na polumatonu sam morala da povraćam da bih mogle uopšte dalje da trčim i i to sve zbog gela koji mi je iziritirao  želudac).

Lični šofer (moj muž :) ) nas je iz Kopra, gde smo odseli, dovezao do Izole i onda smo jedan deo išle peške sa stotinama trkača u istom smeru, po sunčanom vremenu prema startnom bloku.
Ulica gde je start je dosta široka ,tako da nije bilo gužve. Mi smo stajale, čini mi se, u trećem bloku, mada smo posle nepune minute prošle kroz start i mogle smo odmah da trčimo svojim tempom.

Start i nema povratka nazad

Trčanje mi je tog dana bilo nekako čudno. Gledala sam na vrhove svojih patika i osećaj je bio skroz nepoznat, kao nikad do tada. Prvi maratonski znak – kilometar broj 1 je iza nas! :) Samo polako i ne preterivati, snaga će nam biti potrebna još dugo. Staza je na ovom delu ravna i trčimo iz Izole prema Kopru po magistralnom putu uz samo more. Prizor je divan.
5 kilometara prelazimo za manje od 30 min.
Ulazimo u Kopar gde u špaliru gledalaca vidim poznata lica koja nam se smeše i tapšu.
Mladji sin ima u ruci flašu sa vodom koju mi pruža… Muž snima sa kamerom a stariji sin foto apratom. Prvi maraton mora da se ovekoveči! :)

Pravimo krug oko Kopra, prolazimo kroz stari grad, ima puno gledalaca, deca  pružaju ruke i pozrdavljaju nas . Na Titovom trgu Tamara, prijateljica iz detinjstva sa familijom… i oni nas pozrdavljaju  i žele lake noge!

Vraćamo se u Izolu

Trčanje uz more je stvarno predivno. 10 kolometra trčimo ispod 60 minuta. Dobro prolazno vreme, mada to kod maratona ništa ne znači… Čak šta više bojim se da smo prebrze i da na kraju nećemo imati energije.

U Izoli se kod 18km rastajemo od polumaratonaca i dalja trasa je svakih par kilometara nosila sa sobom novo iznenađenje. Laka uzbrdica i pogled je predivan , mi dopuštamo sebi da uživamo u panorami Izole. Ovde ćemo ponovo trčati 39. i 4o. kilometar, ali tada sigurno nećemo imati ovoliko snage.Par sekundi pauza da se napravi fotografija, i idemo dalje. :)

Tunel!

Odjednom smo se našli u belilu procvetalih voćaka ,kao da smo na drugoj planeti. A zatim potpuni kontrast i tunel na 19. kilometru… Zapravo, ima ih ukupno dva, a jedan je dugačak čak 500m. Nekada su tuda prolazili vozovi a sada je to biciklistička staza. I mi trčimo kroz njih. :) Neverovatan osećaj, dozivamo se u tunelu i slušamo eho naših krikova. Na distanci polumaratona imamo prolazno vreme 2:13:11 Dobro se osećamo, iako znamo da imamo još toliko da istrčimo.

Vrućina + susret sa pobednikom maratona

Kad smo izašle iz tunela ispred nas se prostirala dolina koja se kupala u suncu – toplo je, jako toplo za nas. Do juče je bilo najviše 7, danas na startu je bilo 16 stepeni, a  u podne je bilo već najmanje 21… Srećom, na vidiku je okrepna stanica. Uzimanje vode je od egzistencijalnog značaja.

U susret nam dolaze maratonci koju su već napravili krug u Portorožu i Piranu. Naravno da im se divimo i pozdravljamo ih, za uzvrat dobijamo poljupce i reči podrške od jednog trkaca. ;) Kasnije smo saznale da je to bio pobednik maratona – Robert Radojković! :) Bile smo impresionirane njegovim gestom koji nam je mnogo značio. Jos jednom mu hvala za motivaciju.  <3

Portorož

Trčimo kroz drugi tunel i najzad ispred nas je Portorož. Laki vetar donosi okrepljujući miris mora i soli.

Spuštamo se u grad, ponovo smo na obali i prolazimo kroz marinu i hotelske komplekse gde nas čeka okrepna stanica -smeštena u hladovini. Čaša vode, Iso napitak, banana i komad čokolade, i spremne smo da dalje trčimo kroz gradsku promenadu gde ima dosta prolaznika koji nas bodre. Atmosfera  je divna!

Dolazak u novi gradić

Piran – gradić uskih i strmih ulica se prostire ispred nas, a mi smo na 30 km. Kao što mnogi kažu: maraton počinje sada!

Čekaju nas dve oštre uzbrdice. Jedna je bila posebno naporna ali smo uspele da istrčimo, polako ali smo trčale.
Posle uzbrdica dolazimo do nove okrepne stanice – ovde se odlučujemo za  po flašu vode i nosimo sa sobom par sunđera za osveženje uz put .Malo smo pile, malo se prskale i zalivale. Bilo je jako toplo.
Odjednom trčimo kroz šumicu sa koje se baca pogled na more. Staza je dosta uska i potrebno je bilo mnogo koncentracije. Posle par kilometra se vraćamo na asfalt i trčimo nizbrdo. Pokušavam da se opustim, lagano tresem ruke i kružim ramenima.

Očekujem neki zid, barem zidić, ali ga nema.Noge me bole ali nije nista strašno. Pijem kokosovu vodu (250 ml u jednom cugu! :) ), i idemo dalje.

Vrućina uzima danak

35 kilometar je okrutan… Razmišljam kako nikada više neću trčati maraton. Samo da ovaj završim…
Stajemo na stanici, menjamo mokre sundjere. Jeden stavljam ispod kape na glavu a drugi držim u ruci. Voda, pola banane i opet komad čokolade. Čokolada mi je jako prijala…Idemo dalje.

Sunce prži. Kilometri su nekako duži nego do sada. Imamo još jedan Box-stop. Tražim prigodni žbun (zov bešike… :) ).

Cilj se smeši

Dalje trčim bez zvuka, ali mi još uvek nije teško. Koncentrisana sam samo kako da pokrećem noge jednu isped druge. Ponovo tunel i Izola je isped nas… Još 2 kilometra!
Postaje mi jasno da ću uspeti da istrčim maraton i suze mi polaku naviru na oči. Radosna sam jer vidim cilj. Kakvo olakšanje.

Prolazim preko linije cilja! Osećaj je čudan, u stvari – toliko je neverovatan da ga rečima ne mogu opisati. Jedan predivan osećaj završetka nečega što si  želela. Osećaj radosti što sam imala snage da izdržim i dostignem tako nešto veliko kao što je prečatati magičnih 42 km. Ponosna na sebe što sam preskočila maratonski zid( mada ni sama ne znam kad i kako) i   što se fizički osećam odlično  i  znam kolika je snaga volje koju posedujem!

Suze su OK :)

Familija me posmatra u čudu i ne znaju šta mi je – Dora se smeje a ja plačem. :)

To su bile suze radosnice. Moj se san ostvario, ja sam pretrčala Maraton i teško mi je da i sama poverujem u to.

Toliko čestitiki, poruka, poziva, mailova zbog pretrčanog maratona nisam dobila ni kad sam se porodila.

Iako sam na kraju dana ležala u krevetu, pokušavala da se opustim i razmišljala daje dobro što sam istrčala, ali i što više neću morati da prolazim kroz istu muku, trebalo je samo deset dana regeneracije i trkačke pauze, da ponovo obujem patike. Prva misao koja mi je prosla kroz glavu: Zašto da ne ponovim? :)

The post Prvi put-MARATON appeared first on TRČANJE.rs.

Istrian Wine Run 2015. je jedinstvena atletska trka skrojena po meri hedonista, koja spaja trčanje i degustaciju vrsnih istarskih vina, a sve pod okriljem odlične zabave.

Ovogodišnje 2. izdanje Istrian Wine Runa održati će se 6. 9, a njena atraktivna trasa spojiće živopisni Momjan, Buje i Brtoniglu s konačnim ciljem u Umagu. Svi zainteresovani mogu se do 15. 8 prijaviti u jednu od tri kategorije – maraton, polumaraton ili štafetu (3x7km).

Učesnici će, trčeći kroz idilične istarske vinograde imati priliku obići deset prestižnih vinskih podruma, a na putu će ih čekati i dodatne postaje sa bogatom ponudom vina i lokalnih specijaliteta i živom muzikom.

Pobednici u kategoriji maratona otići će kući sa količinom vina jednakom svojoj težini, dok će i najoriginalnije maskirani učesnici biti bogato nagrađeni.

Istrian Wine Run pokrenut je 2014. godine po uzoru na francuski Marathon du Médoc, koji svake godine poseti više od 10.000 trkača iz celoga svijeta, obilazeći pritom vinarije (châteaue) čuvene pokrajine Bordeaux.

Više informacija na:

http://istrianwinerun.hr

Učestvuj u nagradnoj igri i osvoji besplatnu startninu – prijavi se u formularu i možda izvučemo baš tebe! 2 dobitnika objavljujemo za nedelju dana – 14.8 na sajtu!

The post Istrian Wine Run – Poklanjamo 2 startnine! appeared first on TRČANJE.rs.

Dok uzdišemo na 37 stepeni i žalimo se da nam je dojadila tropska vrućina, ultramaratonac Jovica Spajić, i pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice, ćuti i zagonetno se smeška. On je na temperaturi koja je u hladu „šetala” od 50 do 60 stepeni za 29 sati uspeo da savlada Dolinu smrti, masive Sijera Nevade, i istrči najtežu trku izdržljivosti na svetu – „Bedvoter 135”. Ona je organizovana u Kaliforniji, na najtoplijem mestu na svetu, a Jovica je, među 100 najboljih svetskih trkača na duge staze, osvojio osmo mesto.

Da uspeh bude još veći, on je jedini Evropljanin koji se našao među prvih deset.

Kada je posle 217 kilometara prošao kroz cilj, Spajić je imao osam kilograma manje. Na stazi je ostavio 20.000 kalorija.

– Trka je počela sa tačke koja se nalazi 85 metara ispod nivoa mora. Moja grupa krenula je u 11 sati, kada sunce dostiže zenit. Vladala je euforija kao da ćemo trčati na 100 metara. Pokušavao sam da se smirim i koncentrišem, ali uzalud. Kada je dat znak za start, usledio je stampedo. U prvi mah sam se upitao šta radim među ovim ultramaratonskim „aždajama”. Bio sam poslednji u grupi – priča Spajić.

Ni kladioničari u Las Vegasu nisu tipovali na njega. Bio je autsajder. Imao je jedino podršku Aleksandra Đokovića i Srđana Radovčića. Oni su mu dodavali hranu, vodu, vozilom mu pravili hlad kada se odmarao.

– Trčao sam laganim tempom. Računao sam da će se mnogi u početku istrošiti. Da bih sebi olakšao, pratio sam belu liniju jer je na njoj temperatura asfalta nekoliko stepeni niža. Počeo sam da prestižem mnoge. Imao sam i specijalne patike za ultramaraton, ali im se đon posle dve trećine trke istopio – opisuje Spajić.

Već na sredini trke, na 110. kilometru, kod klanca Kiler (Ubica), čiji naziv slikovito nagoveštava šta trkače očekuje, osećao je malaksalost i mučninu. Nije mogao ni da jede ni da pije. Činilo mu se da samo tapka u mestu.

– Sišao sam sa staze i legao na pesak. Ekipa mi je dodala led, hladne obloge, prskali su me vodom. Sve je bilo uzalud. Nisam mogao ni da mrdnem – priča Spajić.

Tada je pomislio da je trka za njega završena, ali kolega iz tima „protresao” ga je rečima:

– Dobro. Ti nastavi da ležiš, mi te nećemo dirati. Putovao si dovde 20 sati, sad samo lezi…

U Stajiću je tada proradio srpski inat. Setio se da ima odgovornost prema zemlji, porodici, kolegama iz SAJ-a. Podigao se. Popio je sok od đumbira, jedino od čega mu nije bilo muka, i nastavio da trči. Milju po milju. Iza leđa je ostavio pustinju, prevoje, planine… ali i konkurenciju.

– Gledao sam ljude koji dođu na kilometar od cilja, ali više nemaju snage da koraknu. Samo stoje i plaču. Većina takmičara poslednjih 20 kilometara prelazila je šetajući. Trebalo im je osam-devet sati – priseća se Jovica.

Kada je posle 217 kilometara prošao kroz cilj, Jovica je imao osam kilograma manje, a na stazi je ostavio 20.000 kalorija (Foto Ministarstvo unutrašnjih poslova)

Ovo je trka u kojoj je, kaže, u dosadašnjoj karijeri imao najviše uspona i padova.

– U jednom trenutku mi se činilo da mogu sve, a u drugom sam bio na izmaku snage. Da bih lakše izdržao, bio sam od glave do pete obučen u belo, i imao sam oko litar i po vode. Od sunca su mi ispucala usta, a kada smo se popeli na jedan od planinskih prevoja, gde je bilo 20 stepeni, uhvatila me groznica. Ipak, taj prostor mi je najviše odgovarao. Podsetio me je na moje Pribojske planine – kaže Spajić.

Cilj je bio na planinskom vrhu Vitni portal u masivu Sijera Nevade na visini od 2.530 metara.

Poslednje dve-tri milje, kaže Jovica, bile su „najduže”.

– Samo sam mislio: sad će kraj, sad će… ali tih nekoliko kilometara nikako da pređem. Kada sam napokon u daljini video svetla i ciljnu traku, smogao sam snage i poslednjih 100 metara bukvalno pretrčao sprintom – kaže Spajić.

Na cilju je čuo da je stigao osamdeseti.

– Bio sam srećan kao dete jer sam trku završio. Tek posle mi je drugar rekao da nisam osamdeseti nego osmi. Ostao sam u šoku – uz osmeh prepričava Jovica.

Vežbao u ronilačkom odelu u sauni

Pripremajući se za podvig, Jovica je mesecima trčao u sauni, na 110 stepeni, odeven u ronilačko odelo, i vežbao pod slojevima jakni i kapa na našim tropskim temperaturama. Ali, sve te muke nisu bile ni blizu onoga sa čime se suočio u Americi.

Loša voda Šošona

Trka „Bedvoter 135” dugačka je 217 kilometara ili 135 milja, po čemu je dobila naziv, kao i po tome što se blizu starta nalazi ogromna crna bara.

– Rekli su nam da je ta voda toliko toksična da u njoj uopšte nema života. Oko nje je sama so. Šošoni, koji su nekada naseljavali Dolinu smrti, zvali su je loša voda, a zatim su tu odrednicu preuzeli i prvi doseljenici i dali joj engleski naziv – priča Jovica Spajić.

Kojot bilder

Prve sate posle trke Jovica je proveo u sobi u malom mestašcu Long Pang.

– Dok smo silazili niz planinu do hotela, drugari su ugledali kojota pored puta. Bio je strašno mršav i olinjao. Pogledali su njega pa mene i prasnuli u smeh. Rekli su mi da kojot od trideset kila izgleda kao bilder u poređenju sa mnom. I, stvarno, kada sam se u hotelskoj sobi pogledao u ogledalo, nisam mogao da prepoznam sebe. Mršav, upalih obraza, izgledao sam kao kostur na srebrnoj toki koju smo na kraju takmičenja dobili – kaže Spajić.

Izvor: Politika

The post Sok od đumbira vratio u život maratonca u Dolini smrti appeared first on TRČANJE.rs.

Noćni puls grada

Ako ste barem jednom trčali kasno u noć Beogradom, verovatno ste osetili onaj čudan i moćan naboj dok se oko vas smenjuju svetla i kristalno jasni zvuci prestonice.

Sve je tu. Lavež pasa, turiranje motora, jarka svetla semafora, reklama i mostova. Taksisti koji kao i da vas ne primećuju, zaljubljeni parovi koji se vraćaju kućama. Po neki pijanac koji, ukoliko još ima života u njemu, dobaci koju…

Obavezno navijanje iz kola mangupa koji idu ili se vraćaju iz klubova.

Jako jako moćan osećaj dok jezdite nekim neprilagođeno brzim tempom. Ukoliko vam je u ušima omiljena muzika za noćni kruz, onda je događaj potpun.

Inspiracija – Midnight Half @New York

Inspiracija događaja bila je jedan mali gerila polumaraton  u organizaciji Joe DiNoto, čoveka ispored Orchard Street Runnersa iz Nju Jorka. Ova trka se uspešno održava već tri godine i okuplja nekolicinu urbanih sub-elitnih dugoprugaša. Vremena pobednika na ovoj trci uz full saobraćaj oko 1:16, a Knox Robinson (Black Roses NY) drži rekord staze sa 1:15:54!

Uz odličnu priču i ideju iz NY, nije bilo teško povezati lansiranje adidas ultra boosta u Srbiji. Patika je jednom rečju najbolje što addias trenutno ima da ponudi u kategoriji trčanja – a pored neverovatnih recenzija iz Runners Worlda i komentara trkača, dizajn i priča se uklapaju 1-1 sa pričom urbane i ozbiljne trke u gradu.

Ruta

Prvi kriterujum rute je “desetka”. Savršena distanca za trčanje po gradu. Drugi kriterujum je “lako pamćenje”, posebno u situaciji kada ti se puls diže do sub-max nivoa na uzbrdicama i kada pretrčavaš ulicu u punoj koncetraciji da te ne zgazi auto, treba da gledaš u koju ćeš ulicu da skreneš. Onda smo stazom hteli da obuhvatimo i centar grada, ali i da imamo ravne delove kako bi trka bila brza. Hteli smo vreme ispod 35:00 za 10k.

Baza je bio Tube, odakle smo krenuli prema Despota Stefana, Džordža Vašingtona, Takovskoj.. Trčalo se maksimalno niz Kneza Miloša, a prelasci preko raskrsnice sa Srpskih Vladara i Nemanjinom su bile najzanimljiviji delovi u prvih 3km.

Savamala je čist kontrast. Uz azilante i Mikser iz koga ljudi izlaze da te fotkaju i da navijaju pretrčava se pruga i prelazi se na kej, pored pristaništa pa sve do 25. maja. Cara Dušana i finiš uzbrdo uz Dobračinu. Ljudi su padali na cilju!

adidas Ultra boost lansiranje u Srbiji

Pored trkanja, cilj događaja je bio predstaviti trkačima nešto jako dobro – možda i najbolju trkačku patiku ikada kreiranu Adidas Ultra Boost.

adidas ultra boost je po prvi put u Srbiji i stvarno je nešto drugačije od svega što sam probao. Kako sam na Trčanje.rs zadužen za testiranje nove opreme i kako sam do sada posedovao (kupio – dobio – iznosio – podelio) preko 30 pari trkačkih patika (manje-više svih brendova koji se (ne) mogu naći u Srbiji), mogu samo da kažem da je ultra boost stvarno nešto drugačije od svega do sada.

Patiku ćemo detaljno testirati tokom sledeće nedelje (biće recenzija na sajtu), a do tada, jedino što bih preporučio da ako imate priliku, probate je. N e v e r o v a t n a je. Savršeno leži na nozi i ima predobar povratak energije. Najbolji miks adizera i Energyja.

Atlete

Startna lista je obećavala, posebno jer su se na trku prijavili i Goran Ukić, Kristijan Stošić i još par ljudi u Top 10 na ovim prugama. Na kraju u finišu, Cerski junaci sa Milošem odnose pobedu, a odmah za njim, aktuelni šampion Srbije u maratonu iz Adidas Running Team-a Miškeljin. Treće mesto skroz nenadano odlazi kod ex fudbalera koji je par meseci u trčanju, ali koji sjajno napreduje u BRC timu Serbia Running Project.

1. Miloš Dajević (35:28)
2. Ivan Miškeljin (35:42)
3. Milan Ivić (38:54)

Miloš Dajević: “Trka je bila jako uzbudljiva, nesvakidašnja i rizična. Ovo je nešto novo za mene pogotovo što ulice nisu bile zatvorene za saobraćaj i staza nije bila markirana.  Koncentracija i učenje staze napamet. Dobro je da su svi učesnici završili trku bezbedno. Sve u svemu bilo je super!!! Pohvalio bih Belgrade Running Club i adidas na organizaciji.

Ni devojke nisu zaostajale, tako da je prva do cilja stigla Nataša Ćulafić (41:00), zatim Danijela Barać (43:19) i Marija Kanački (43:50).

Nataša Ćulafić: Ova trka je nešto što se nije smelo propustiti, jer ovo nije obična ulična trka, već gradski događaj. Trčati u ponoć kada je ceo grad na nogama i u provodu, kada ulice nisu zatvorene, savršenom trasom kojom ranije nisu organizovane trke. Izazov u svakom pogledu. Pored svega BGDmidnigh10 bio je skup mladih i pozitivnih ljudi. Motiv da se istrči jako i pobedi nije bio samo primamljiva nagrada, a to su najnovije Ultra boost patike i novac, već se dobro zabaviti i biti deo manifestacije koja se prvi put organizuje u Beogradu. 

Rezultati

Timing by IPhone & Samsung Galaxy. Ručno merenje na dva punkta.

Ekipa volontera i snimatelja

Najjača ekipa i verovatno najbolje zezanje je bilo za našu ekipu veselih volontera koji su navijali i bodrili trkače, ali im i pomagali da pređu ulicu (saobraćajci na raskrsnicama), te kontrolisali punktove kako ne bi bilo nepravilnosti na stazi. Puno hvala ekipi.

Dok čekamo video sa trke, izađite večeras na trčanje u grad. Možda se vidimo!

The post #BGDmdnight10 x #ultraboost = puls trkačkog Beograda appeared first on TRČANJE.rs.

Zanimljivost iz sveta elitnog trčanja stiže iz SAD. Nik Simonds (šestostruki šampion SAD na 800m i peti na Olimpijskim igrama 2012) i veliki favorit za zlato na Svetskom šampionatu u Pekingu (počinje 22. avgusta) neće biti član SAD tima jer je odbio da potpiše saglasnost da, u toku priprema, šampionata i raznih drugih prigodnih aktivnosti mora da nosi samo Nike i/ili no-name opremu. (ne odnosi se na patike, satove i naočare).

Just received word from @USATF that I have been left off the #Beijing2015 team. Proud to have stood my ground and fought another battle for athletes’ rights. A huge thank you to the media and fans for all your support.

A photo posted by Nick Symmonds (@nicksymmonds) on Aug 9, 2015 at 8:10pm PDT

Do 2014. godine ovo ne bi bio problem (bio je Nike lice) ali kako sada zastupa Brooks ovo se pokazalo kao previše restriktivna mera. Naime, individualni ugovori atleta često se sukobljavaju sa reprezentacijom, što je problem u malim sportovima kao što je atletika u kojima su baš ti individualni ugovori oko 75% godišnjeg prihoda sportista. 

Ovo nije prvi slučaj ovakvih sporova. I 1992. u finalu protiv Hrvata pola tima Dream Team-a i Jordan na čelu (Nike atlete) su zastavom prekrili Reebok uniformu prilikom dodele medalja. 

Na internetu se povela i kampanje LET NICK RUN #letnickrun. 

Support from my friends @soleus_running! Thank you everyone for your kind words during this difficult time. #LetNickRun

A photo posted by Nick Symmonds (@nicksymmonds) on Aug 11, 2015 at 9:26am PDT

U otvorenom pismu on navodi da je bio spreman na kompromis ali da niko nije imao želju da pregovara sa njim. Istovremeno, smatra da je ovo mali korak ka pravima atletičara koji nemaju sindikat i zajednički minimum prava.

Izvor NY Times i HuffingtonPost.

The post Nik Simonds izgubio mesto u reprezentaciji SAD jer ne želi da nosi samo Nike appeared first on TRČANJE.rs.

Ispostavilo se da je interesovanje za odžačke trkačke staze veliko. Dobili smo dosta simpatičnih i duhovitih objašnjenja zašto je ovu trku vredno istrčati. Nadamo se da smo napravili pravi izbor. Ostalima, više sreće sledeće godine. :)

Dobitnici besplatnih startnina su:

• Boško Manojlović, da usput proveri da li se negro bombone prave u Odžacima,
• Mile Gedušević, poznatiji kao Car u polju, da u Odžacima istrči svoj prvi polumaraton, i
• Jelena Trifunović, da se počasti jednom dobrom trkom.

Čestitamo! :) Pišite organizatoru na adresu: akodzaci@gmail.com.

Uživajte i pišite nam utiske iz Odžaka. :)

Više detalja o trci pročitajte ovde.

The post Dobitnici nagradnih startnina za trku u Odžacima appeared first on TRČANJE.rs.

9. Savski polumaraton održaće se u sredu, 11. novembra 2015. u 11:00 na Novom Beogradu,  Blok 70A, Savski nasip.

Organizator: Savez atletskih veterana Srbije

Prijave i podizanje brojeva: Na dan trke od 9:00 do 9:45.

Startnina: 400 dinara

Staza:

Obe trke (polumaraton i trka zdravlja) odvijaće se na ravnoj asfaltnoj stazi na savskom nasipu u dva smera – do okretnice i nazad do cilja.

Pravo učesvovanja:

U trci mogu učestvovati svi koji žele pod uslovom da su zdravstveno sposobni za takvu vrstu napora. Svaki tačmičar nastupa na sopstvenu odgovornost. Za maloletne takmičare odgovorni su oni koji ih dovode.

Takmičarske kategorije:

U trci zdravlja učestvuju svi zainteresovani od 8 do 88 godina.Polumaraton se trči po kategorijama: M40, M45, M50, M55, M60, M65, M70 i Ž40, Ž45, Ž50, Ž55, Ž60, Ž65, Ž70.

Vremenski limit:

Polumaraton: 2,5 sata.

Trka zdravlja: 30 minuta, može da se šeta ili trči.

Priznanje i nagrade:

Svaki učesnik koji istrči trku zdravlja dobija učesničku diplomu sa postignutim rezultatom a tri prvoplasirana u muškoj i ženskkoj kategoriji medalje.

U polumaratonskoj trci po tri prvoplasirana u svim kategorijama dobijaju medalje i diplome, a pobednici i pehare. Pobednik u apsolutnoj kategoriji dobija 5000 dinara + 5000 za obaranje rekorda. Proglašenje pobednika ubrzo nakon trke.

Informacije:
Nedeljko Todorović -064 21 04 459

Vukosav Trebjašanin 062 86 33 974

The post Otvoreno prvenstvo Srbije za veterane: 9. Savski polumaraton appeared first on TRČANJE.rs.

ADIDAS ŠKOLA TRČANJA do 5. decembra upisuje nove Članove u Beogradu. Prijavite se ili dođite na upis 5. decembra i trenirajte sa nama!

Program traje 5 meseci i završava se Beogradskim maratonom, na kojem će školarci trčati trku od 5km ili polumaraton, u zavisnosti od cilja koji definišu sa svojim trenerom.

Veroljub Zmijanac, osnivač Beogradskog trkačkog kluba:

Kada si poslednji put potrčao/la? Verovatno se odavno premišljaš da počneš ponovo? Možda već trčiš, neredovno i neplanski i treba ti društvo i stručna podrška da pređeš na sledeći nivo?

Strah te je da ćete boleti kolena, da si ružna u helankama, da ćeš biti najsporiji i da se drugi onako podrugljivo osmehuju kada trčiš po ulicama Beograda?

Možda je ova Škola trčanja samo još jedan fitnes koji ćeš probati i od koga ćeš odustati, čim se jave neplanirane obaveze u školi/poslu, mala prehlada, putovanje na more… Opet nećeš uspeti?!?

A kako bi se osećao/la, da za 4 meseca stekneš naviku treniranja, upoznaš sjajno društvo, istrčiš svoju prvu trku, prođeš kroz cilj raširenih ruku i okitiš se medaljom na polumaratonu? 

Kome je namenjena škola?

Škola je namenjena svima koji žele da se bave rekreativnim trčanjem. Kod nas, fokus nije na atletici, već na korisnosti koju trčanje u kombinaciji sa vežbama snage unosi u naš život.

U školu se primaju svi starij od 15 godina, bez obzira na pol, godine, težinu i prethodno trkačko (ne)iskustvo.

ADIDAS podrška školi trčanja

Od zime 2015. ADIDAS direktno podržava Školu trčanja! Svi polaznici na poklon dobijaju funkcionalnu ADIDAS majicu za trčanje i dodatne benefite u ADIDAS radnjama.

U toku zime zagrevamo se i radimo fitnes  vežbe u toploj sali, nakon čega izlazimo na centralni deo treninga – trčanje.

Po povratku se ponovo istežemo na toplom!

PRIJAVI SE!

Termini i trajanje treninga

Treninzi ADIDAS ŠKOLE TRČANJA se održavaju na dve lokacije, na kojima je obezbeđen prostor za presvlačenje:

• Ponedeljak i sreda: 18h. fitnes centar Sport Active ispod Brankovog mosta,  oko 90 minuta
• Subota:  11h Ada Ciganlija, Klub Šuma,  oko 120 minuta

Ukoliko vam neki od termina ne odgovara, bez brige, u Školi dobijate knjigu sa program rada, tako da trening možete da uradite “za domaći”, pre škole/posla ili na putovanju.

Cilj škole?

Objedinjenim i inovativnim programom fitnesa i trčanja postepeno ćemo od početnika napraviti trkača/icu.

Dodatne korisnosti: mršavljenje, zatezanje, popravljanje držanja tela. Kao trkači i trkačice postaćete zadovoljniji sobom i svetom, trčanje je prirodni antidepresiv!

Koliko traje?

Škola počinje u ponedeljak 7. decembra, a završava se Beogradskim maratonom, 16. aprila 2016.

Kako da se prijavim?

jednostavnim popunjavanjem formulara na sajtu škole trčanja

The post Upiši se u ADIDAS ŠKOLU TRČANJA do 5. decembra! appeared first on TRČANJE.rs.

Lokacija: Sunčani kej, Novi Sad, start i cilj trke, na keju preko puta Doma vojske Srbije. Parking automobila se ne naplaćuje nedeljom.

Vreme: Nedelja, 13.12.2015. u 11:00 časova na Beogradskom keju u Novom Sadu, naspram Doma Vojske Srbije.

Prijave i podizanje startnih brojeva: Dom izviđača, Dunavski park bb od 9h do 10:30. Prostorije kluba u Domu izviđača u Dunavskom parku.

On line prijave: Na sajtu Trka.

Kotizacija: Za sve trke startnina je 1200 dinara (ili 10€) do 06.12.2015. a nakon toga (na dan trke) je 600din (ili 5€), ali bez majice.

Startni paket: Aktivna majica, diploma*, startni broj*, finišerska medalja*, krofne, čaj i druga okrepa. (* reciklirani)

Kategorije: 

• Maraton:
  Ž-35, Ž-45, Ž-55, M-40, M-50, M-60, M70 + apsolutna muška i apsolutna ženska (elita)
• Polumaraton: apsolutna muška i apsolutna ženska

Staza: Trči se novosadskim kejom, kružna staza, jedan krug iznosi 4220 metara tako da polumaratonci trče 5, a maratonci 10 krugova. Start i cilj maratona nalaze se na novosadskom keju (Kej žrtava racije, Beogradski kej), naspram Doma vojske Srbije, gde će se nalaziti i jedina okrepna stanica na stazi. Prvi okret (Okret 1) se nalazi 1610 metara od cilja, uzvodno, u pravcu mosta Duga, dok se drugi okret (Okret dva) nalazi 500 metara od starta, ali sada prema železničkom mostu, tj. nizvodno.

Trke: 

• Maraton 42,2km
• Polumaraton 21,1km

Vremensko ograničenje: 5h za sve trke.

Nagrade: Nema novčanih nagrada. Samo osmesi i “Bravo majstore/ice”!
Svi finišeri dobijaju reciklirane medalje. Troje prvoplasiranih u maratonu i polumaratonu dobijaju medalje i pobedničke diplome, kao i skromne poklone.

Učesnicima 4. Reciklažnog maratona, koji ne istrče ceo maraton ili polumaraton, pisaće se istrčane kilometraže tako da neće biti trkača koji su odustali bilo na maratonskoj ili polumaratonskoj trci.

Na stazi, u zoni start-cilj, biće postavljena jedina okrepna stanica sa vodom, čajem, dekstrozom i voćem. Trkačima je omogućeno da donesu sopstvenu okrepu i postave je na stazi u za to predviđenom prostoru. U slučaju potrebe biće postavljena i okrepa sa vodom na Okretu 1.

Trkači koji planiraju da trče više od 21,1 km prijavljuju se za maratonsku trku s tim da im se u slučaju da ne istrče čitavih 42,2 km piše istrčana kilometraža, a ne DNF. Trkači koji planiraju da trče 21,1 km ili manje prijavljuju se za polumaratonsku trku, a rezultati se pišu po istom principu kao i u maratonskoj trci.

Nakon trke okrepa uz tetka Radine krofne i čaj za sve trkače, a proglašenje pobednika nakon prolaska kroz cilj prvih troje maratonaca i maratonki. Medalja i diploma su reciklirani, tj. ostali su od neke od predhodnih trka u organizaciji ARK „Fruška gora“ i nosiće posebno obeležje 4.Reciklažnog maratona! Proglašenje pobednika i druženje uz okrepu u Domu izviđača.

Informacije o trci možete naći ovde.

The post Novi Sad: 4. Reciklažni maraton appeared first on TRČANJE.rs.

Lens Amstrong, čovek koji je 7 puta bio šampion Tour de France i koji je morao da vrati sve medalje zbog dokazanog dopinga, pobedio je na Woodside Ramble, 35K trail trci u Kaliforniji sa vremenom 3:00:36.

I pre nego što je zakoračio u ovu trku, kontraverze o tome da li atleta kojeg je banova Svetska antidoping agencija, sme da učestvuje čak i u ovakvim nisko-profilnim trkama koje ne prelaze više od 50 učesnika.

Podsetimo se, Lens je započeo svoju karijeru kao triatlonac, a ista priča se povela kada je pre par godina odlučio da se isproba u Ironman triatlonu, gde je vrlo brzo došao do podijuma, naravno uz najbolje bajk splitove.

U trail trci u San Francisko zalivu, Lens je bio brži od Rogera Montesa, a nako trke je istvitova da se ne seća kada je poslednji put uživao tročasovnoj patnji.

Can't remember the last time I had this much fun suffering for 3 hours. https://t.co/USLBsIlLDS

— Lance Armstrong (@lancearmstrong) December 13, 2015

Amstrongovi planovi za 2016. godinu uključuju ultra maraton od 100 milja (veoma popularna distanca u ultra svetu, posebno u Americi) kao i niz trka sa preprekama, akka Spartan race.

Tanja Stahler, ko-organizatorka događaja zajedno sa svojim suprugom Timom je na stranici njihove organizacije objavila zvanično saopštenje kojem ukazuje da je “Mr Amstrong samo još jedan trkač koji je platio startninu i čovek koji posetio svog prijatelja sa kojim je došao da uradi LSD trening. Ne pratimo njegovo prisustvo ili se ophodimo prema njemu drugačije od bilo kod drugog trkača.”

Tim Stahler je organizator trke je nedelju dana pred trku uvideo Lensovo interesovanje i odlučio je da mu omogući učešće. Nakon trke je posvedočio da su finišeri i publika bili oduševljeni njegovim prisustvom na cilju.

Ekipa iz Ultrarunner Podcast-a je imala drugačije mišljenje. Kada su čuli da je Amstrong zainteresovan da se priključi trail trkama napisali su: “Dude, no. Just no. So [race directors], consider yourself warned: Enact change now (before he signs up), and you can avoid a massive PR nightmare.”

Joe Gray, petostruki nagrađivani najbolji USA planinski trkač godine je izjavio: “Čujem da ljudi pričaju o drugoj šansi za određenog sportistu. A šta je sa drugom šansom za sve one sportiste koji su izgubili svoje karijere zbog varanja ovog sportiste?”

U svojim najboljim danima, Amstrong je bio najveća sportska zvezda u USA. Kada se izborio sa rakom teststa i nakon toga osvojio titule na Turu od 1999 do 2005. godine, osnovao je LIVESTRONG fondaciju, koja pomaže žrtve raka. (Amstrong više nije uključen u fondaciju).

Nakon bicikliranja, okrenuo se maratonu i trčao je 2006, 2007 i 2008 u Bostonu, sve sa vremenima ispod 3:00:00. Najbolje vreme mu je 2:46:43 u New York, 2007 godine. Posle toga nasutpao je na triatlonima i imao nekoliko pobeda, sve do 2012. kada je dobio suspenziju.

Ultra i trail trčanje su generalno svet bez doping skandala. Ranije ove godine bilo je zanimljivo pratiti Elisu Desco, italijansku trkačicu koja je ranije bila banova zbog dopinga na trci “The North Face Endurance Challenge 50 Mile”. Nije uspela da završi trku. U to vreme The North Face trka nije imala doping testiranja.

Ian Sharman, direktor trka U.S. Skyrunner Series rekao je za Runner’s World da on lobira za uredbu kojom bi se dokazano dopingovanim sportistima doživotno zabranilo učešće na svim organizovanim događajima. Ipak, dodao je da u ovom trenutku to ne može da se uradi sve dok International Skyrunning Federation ne promeni svoj statut i tako pošalje jasan signal da varanje nije prihvatljivo.

The post Lens Amstrong sada u trail trčanju – podeljena mišljenja nakon prve pobede appeared first on TRČANJE.rs.

Možda se direktno ne odnosi na trčanje, no jedan od najgledanijih filmova na Vimeou “Planina” smo želeli da prikažemo svim ljubiteljima Prirode, kojih znamo da ima mnogo među trkačima.

Evo šta je autor filma Mr. TSO, strastveni fotograf i reditelj rekao o njemu:

Film je sniman od 4. do 11. aprila 2011.

Najviša planina Španije Teide (Tenerife, Kanarska ostvra) sa vrhom na 3718m je jedno od najboljih mesta na Zemlji sa koje možete slikati zvezde. Na planini je stacionirana i opservatorija Teide, koja se smatra za jednu od najboljih svetskih opservatorija.

Cilj filma je bio da se usnimi Mlečni put zajedno sa jednom od najlepših planina, na kojoj sam bio više od 10 puta – Teide. Bio je ovo jedan od najnapornijih izleta koje sam uradio u svom životu. Puno pešačenja i planinarenja na visokoj nadmorskoj visini i manje od 10 sati sna tokom cele nedelje.

Velika peščana oluja udarila je pustinju Saharu 9. aprila i u 3:00 u toku noći oluje je došla i na Teide. Moja kamera je bila podešena da snima neprestano 5h i mislio sam da će cela scena i sav napor tog dana biti upropašćen. Na moje veliko iznenađenje kamera je uspela da uhvati oluju i ne samo to, nego i Kanarska ostvra u pozadini. Ako se pitate kako Mlečni put izgleda kroz peščanu oluju Sahare, pogledajte 00:32.

The post Planina Teide, najlepše mesto na Zemlji sa kojeg možete slikati zvezde [VIDEO] appeared first on TRČANJE.rs.

Lazar Rišar je dečko koji trči jer voli. Jednostavno i prelepo. Od kada se prvi put pojavio i istrčao Somborski polumaraton, u cipelama i bez vode svi su u Lazaru videli nešto više od trkača videli su humanu stranu sporta i priliku da neko kroz trčanje nađe smisao.

Neverovatna i potresna priča ovog momka iznova dotiče sve, ali sistemsko rešenje nekako uvek izostane.

Lazar danas živi teže nego ikad. Spava u sobi bez grejanja i vode, trči u raspalim patikama, posao nema.

Priča o Lazaru 2015

Prenosimo deo, a vi svakako pročitajte ceo tekst  Milana Stepanovića koji o Lazaru priča bez ulepšavanja stvarnosti i informaciju gde i kako možete da pomognete:

Pre neki dan je pretrčao ultramaraton Osijek-Apatin (55 km). U starim pokidanim patikama. I odlazi, kad god može, na Ostrog, gde ostaje i po nekoliko sedmica, služeći i pomažući manastirskom bratstvu. Kaže – tamo mu je najlepše.

I slušam njegove priče o Ostrogu, o Bogu i ljudima, o njegovom životu, slušam ovog skoro nepismenog momka, koji nikada nije naučio sasvim pravilno da govori. Slušam i ostajem naježen njegovim rečima.

Provociram njegovu veru i pitam ga: „Kako to, Lazare, Bog dopušta da ti, koji toliko veruješ u Njega, tako surovo stradavaš?“, a on mi odgovara: „Da, ali On je učinio da sve to meni ne bude teško!“. I ja ostajem postiđen njegovim odgovorom.

Za koji dan prostodušni, dobri Lazar napuniće 22 godine (na pravoslavni Badnji dan). Neće se za rođendan počastiti ni kockom čokolade. Biće dobro ako tog dana bude nešto pojeo. Ali će i tog dana trčati.

Kako da pomognete Lazaru?

#1 Uplatom novca na žiro račun:

340-0000032290317-66

#2 Doniranjem hrane

Hranu možete poslati post ekspresom na Lazarevu Adresu ili

#3 Lično Lazaru ukoliko ste iz okoline Sombora:

Lazar Rišar, Gakovački put 15, 25000 Sombor, 064 543 73 10

#4 Posao ili dnevnica

Najkorisnija stvar za Lazara je svaki redovan posao koji bi mogli da mu obezbedimo. Ukoliko ste iz Sombora ili okoline – setite se Lazara!

Trkačka oprema i garderoba (za sada) nisu potrebni

Donirano je dovoljno garderobe i patika. Hrana tj. novac su potrebniji! Hvala svima!

 

The post Pomoć za Lazara Rišara! appeared first on TRČANJE.rs.

Dok uzdišemo na 37 stepeni i žalimo se da nam je dojadila tropska vrućina, ultramaratonac Jovica Spajić, i pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice, ćuti i zagonetno se smeška. On je na temperaturi koja je u hladu „šetala” od 50 do 60 stepeni za 29 sati uspeo da savlada Dolinu smrti, masive Sijera Nevade, i istrči najtežu trku izdržljivosti na svetu – „Bedvoter 135”. Ona je organizovana u Kaliforniji, na najtoplijem mestu na svetu, a Jovica je, među 100 najboljih svetskih trkača na duge staze, osvojio osmo mesto.

Da uspeh bude još veći, on je jedini Evropljanin koji se našao među prvih deset.

Kada je posle 217 kilometara prošao kroz cilj, Spajić je imao osam kilograma manje. Na stazi je ostavio 20.000 kalorija.

– Trka je počela sa tačke koja se nalazi 85 metara ispod nivoa mora. Moja grupa krenula je u 11 sati, kada sunce dostiže zenit. Vladala je euforija kao da ćemo trčati na 100 metara. Pokušavao sam da se smirim i koncentrišem, ali uzalud. Kada je dat znak za start, usledio je stampedo. U prvi mah sam se upitao šta radim među ovim ultramaratonskim „aždajama”. Bio sam poslednji u grupi – priča Spajić.

Ni kladioničari u Las Vegasu nisu tipovali na njega. Bio je autsajder. Imao je jedino podršku Aleksandra Đokovića i Srđana Radovčića. Oni su mu dodavali hranu, vodu, vozilom mu pravili hlad kada se odmarao.

– Trčao sam laganim tempom. Računao sam da će se mnogi u početku istrošiti. Da bih sebi olakšao, pratio sam belu liniju jer je na njoj temperatura asfalta nekoliko stepeni niža. Počeo sam da prestižem mnoge. Imao sam i specijalne patike za ultramaraton, ali im se đon posle dve trećine trke istopio – opisuje Spajić.

Već na sredini trke, na 110. kilometru, kod klanca Kiler (Ubica), čiji naziv slikovito nagoveštava šta trkače očekuje, osećao je malaksalost i mučninu. Nije mogao ni da jede ni da pije. Činilo mu se da samo tapka u mestu.

– Sišao sam sa staze i legao na pesak. Ekipa mi je dodala led, hladne obloge, prskali su me vodom. Sve je bilo uzalud. Nisam mogao ni da mrdnem – priča Spajić.

Tada je pomislio da je trka za njega završena, ali kolega iz tima „protresao” ga je rečima:

– Dobro. Ti nastavi da ležiš, mi te nećemo dirati. Putovao si dovde 20 sati, sad samo lezi…

U Stajiću je tada proradio srpski inat. Setio se da ima odgovornost prema zemlji, porodici, kolegama iz SAJ-a. Podigao se. Popio je sok od đumbira, jedino od čega mu nije bilo muka, i nastavio da trči. Milju po milju. Iza leđa je ostavio pustinju, prevoje, planine… ali i konkurenciju.

– Gledao sam ljude koji dođu na kilometar od cilja, ali više nemaju snage da koraknu. Samo stoje i plaču. Većina takmičara poslednjih 20 kilometara prelazila je šetajući. Trebalo im je osam-devet sati – priseća se Jovica.

Kada je posle 217 kilometara prošao kroz cilj, Jovica je imao osam kilograma manje, a na stazi je ostavio 20.000 kalorija (Foto Ministarstvo unutrašnjih poslova)

Ovo je trka u kojoj je, kaže, u dosadašnjoj karijeri imao najviše uspona i padova.

– U jednom trenutku mi se činilo da mogu sve, a u drugom sam bio na izmaku snage. Da bih lakše izdržao, bio sam od glave do pete obučen u belo, i imao sam oko litar i po vode. Od sunca su mi ispucala usta, a kada smo se popeli na jedan od planinskih prevoja, gde je bilo 20 stepeni, uhvatila me groznica. Ipak, taj prostor mi je najviše odgovarao. Podsetio me je na moje Pribojske planine – kaže Spajić.

Cilj je bio na planinskom vrhu Vitni portal u masivu Sijera Nevade na visini od 2.530 metara.

Poslednje dve-tri milje, kaže Jovica, bile su „najduže”.

– Samo sam mislio: sad će kraj, sad će… ali tih nekoliko kilometara nikako da pređem. Kada sam napokon u daljini video svetla i ciljnu traku, smogao sam snage i poslednjih 100 metara bukvalno pretrčao sprintom – kaže Spajić.

Na cilju je čuo da je stigao osamdeseti.

– Bio sam srećan kao dete jer sam trku završio. Tek posle mi je drugar rekao da nisam osamdeseti nego osmi. Ostao sam u šoku – uz osmeh prepričava Jovica.

Vežbao u ronilačkom odelu u sauni

Pripremajući se za podvig, Jovica je mesecima trčao u sauni, na 110 stepeni, odeven u ronilačko odelo, i vežbao pod slojevima jakni i kapa na našim tropskim temperaturama. Ali, sve te muke nisu bile ni blizu onoga sa čime se suočio u Americi.

Loša voda Šošona

Trka „Bedvoter 135” dugačka je 217 kilometara ili 135 milja, po čemu je dobila naziv, kao i po tome što se blizu starta nalazi ogromna crna bara.

– Rekli su nam da je ta voda toliko toksična da u njoj uopšte nema života. Oko nje je sama so. Šošoni, koji su nekada naseljavali Dolinu smrti, zvali su je loša voda, a zatim su tu odrednicu preuzeli i prvi doseljenici i dali joj engleski naziv – priča Jovica Spajić.

Kojot bilder

Prve sate posle trke Jovica je proveo u sobi u malom mestašcu Long Pang.

– Dok smo silazili niz planinu do hotela, drugari su ugledali kojota pored puta. Bio je strašno mršav i olinjao. Pogledali su njega pa mene i prasnuli u smeh. Rekli su mi da kojot od trideset kila izgleda kao bilder u poređenju sa mnom. I, stvarno, kada sam se u hotelskoj sobi pogledao u ogledalo, nisam mogao da prepoznam sebe. Mršav, upalih obraza, izgledao sam kao kostur na srebrnoj toki koju smo na kraju takmičenja dobili – kaže Spajić.

Izvor: Politika

The post Najbolje u avgustu: Trčanje u Dolini smrti appeared first on TRČANJE.rs.

Jedan od najznačajnijih događaja koji se dešava u američkoj atletici jeste izborna trka koja se održava svake četiri godine na osnovu koje se bira tim od troje atleta koji će predstavljati Sjedinjene Američke Države na olimpijskom maratonu u avgustu 2016.

Top 3 muškarca i top 3 devojke u izbornoj trci kvalifikuju za tim. Četvriti finišer smatra se zamenom i upašće u tim ako neko od prva 3 člana otkaže učešće zbog povrede.

Jedna trka u 4 godine: Ili imaš rezultat ili te nema

Šta je tako interesantno kod ovog načina rejtovanja trkača?

Jednostavno, ako nemate dobro vreme na izbornoj trci nema vas u reprezentaciji. To znači, da svako mora da trči (nema stare slave) i ako “nemate dan” nećete biti u reprezentaciji.

U drugim državama, selektori najčešće biraju reprezentaciju uzimajući u obzir istoriju atlete, formu, sklonost povredama, timski duh… U Americi je to jedna jedina trka u 4. godine. Zato je sve tako uzbudljivo!

Datum i lokacija izbornih trka variraju i zavise od grada koji je domaćin trci. Najaksnije trka se održava 9 meseci pre početka igara.

2012 izborna trka se održala u Hjustonu, dan pred Hjustonski maraton. Iskustvo je bilo dobro, tako da će se ista trka ponoviti u 2016.

Kada će se održati Olympic Marathon Trials?

Subota, 13 februar 2016. u Los Anđelesu. Los Anđeles maraton će se održati dan kasnije.

Šta je ulog?

Top 3 finišera u muškoj i ženskoj kategoriji nastupaju u Riju 2016 na maratonskoj trci, predstaljajući SAD. Ženski olimpijski maraton održaže se 14. avgusta. Muška trka je na programu 21. avgusta.

Ko može da trči u izbornoj trci?

Samo trkači koji su ispunili kvalifikovano vreme od 1. avgusta 2014 do 17. januara 2016. mogu da učestuju. Za muškarce je to 2:19:00 ili brže za maraton i 1:05:00 i brže za polumaraton. Devojke treba da trče 2:45:00 ili brže i 1:15:00 za polumaraton. Pogledajte super grafikone o učesnicima 2016.

Gde su “A” i “B” standardi?

2:19 i 2:45 su vremena koja su zahtevaju da biste uopšte trčali izbornu trku. Ovo su u stvari “B” olimpijske norme i svako ko ih ima može da učestvuje na trci, ali plaća sam sebi smeštaj i transport do trke.

Originalni “B” standardi su bili 2:18 i 2:43, no promenjeni su 11. decembra, dan nakon što je International Association of Athletics Federations promenila olimpijsku B normu 10. decembra.

Muškarci koji trče 2:15:00 i brže i cure sa 2:37:00 i ispod smatraju se “A” kvalifikantima. Njihovi troškovi puta su plaćeni od strane organizatora.

Trkači koji trče polumaraton su odgovorni za svoje troškove.

Ko organizuje izborne trke?

USA Track & Field administrira trku i oni su odgovorni da sastave olimpijski atletski tim (U.S. Olympic track and field team). Lokalni komitet je odgovoran za tehničku organizaciju trke i obezbeđivanje novčanih nagrada.

Da li će ruta biti ista kao Los Anđeles maraton?

Ne. Maraton u Los Anđelesu je trka od tačke do tačke, tj od Dodger Stadium  do pristaništa Santa Monica. Izborna trka će se održati u krugu od 2.2 milje koju prati krug od 6 milja u ulici South Figueroa u južnom Los Anđelesu.

Da li muškarci i žene startuju u isto vreme?

Trka će imati razdvojene startove. Muškarci startuju 15 minuta ranije.

Koliko trkača učestvuje na trci?

USATF finalna lista napravjlena 18. januara 2016. uključuje 244 devojke i 211 mušaraca.

• 41 devojaka ima A normu, 155 B normu i 48 su polumaratonke
• 27 muškaraca ima A normu, 58 B, a 125 su polumaratonci

Samih učesnika je uvek manje, jer ne žele svi koji imaju normu da trče izbornu trku. Uvek se dese i povrede.

Ko brani titulu?

Shalane Flanagan i Meb Keflezighi su pobedili 2012. u Hjustonu. Ostali članovi tima su bili: Desiree Linden, Kara Goucher, Ryan Hall i Abdi Abdirahman.

Ko su favoriti?

Ukoliko izuzmemo šansu da se neko povredi gotovo sigurne su Shalane Flanagan i Desiree Linden sa 2:21:14 i 2:23:54. Sledeće cure imaju kvalifikaciono vreme je sporije čak 6 minuta od Šelejninog vremena. Amy Cragg ima 2:27:03 u periodu između dve Olimpijade.

Kara, koja je nastupila 2012. ima tek 2:37:03 u Njujorku 2014, no trči jako dodbro i imala je 2 odlična polumaratona. Ovo je jedna od super priča koju valja ispratiti do kraja.

Muška trka ima takođe dva favorita, to su Meb Keflezighi i Dathan Ritzenhein, mada nisu sigurni kao ženski favoriti. Meb ima 40 i u poslednje vreme muči muku sa sitnijim povredama. Ritcenhajm takođe ima problema sa povredama, a od 2013 trenira sam u Mičigenu, od kada je napustio Oregon.

Među njima mesto traže i šampion USA Jared Ward, Luke Puskedra  sa PB u Čikagu 2:10:24, Jeffrey Eggleston (2:10:52), Ryan Vail (2:10:57), Fernando Cabada (2:11:36), Nick Arciniaga (2:11:47), Matt Llano (2:12:28), and Shadrack Biwott (2:12:55) su konzistentno dobri na jakim trkama.

Rekorder, tj čovek sa najboljim vremenom na izbornim trkama Ryan Hall je prekinuo profesionalnu karijeru u januaru. 

I Galen Rupp prvi put na maratonu

Za kraj, najnovija vest je da će i vrsan polumaratonac, srebrni na Olimpijskim igrama, mladi Galen nastupiti po prvi put na distanci maratona.

Naravno, tema je totalni hit u američkoj atletici, pratite je na Runners Worldu.

The post Biti ili ne biti: U.S. Olympic Marathon Trials, izborna trka za olimpijski tim SAD u maratonu appeared first on TRČANJE.rs.

BELhospice petu godinu za redom organizuje jednu od svojih najvećih humanitarnih akcija, BELhospice tim na Beogradskom maratonu u okviru koje trkači BH tima trče i sakupljaju sredstva za zbrinjavanje onkoloških pacijenata u odmaklim fazama bolesti. Ovogodišnja akcija će imati i dodatni značaj, jer će svaki član tima svojom donacijom podržati i kampanju za izgradnju prvog stacionarnog hospisa u Srbiji.

I ove godine BELhospice će svojim trkačima pružiti posebno trkačko iskustvo kako tokom priprema, tako i na sam dan Beogradskog maratona, kao i priliku da učine nešto lepo za sebe i druge.

Svakom članu BELhospice tima, pored startnog broja sa čipom i standardnog paketa Beogradskog maratona (majica, pasta party kupon, diploma, medalja, program/mapa trke) BELhospice pruža:

• besplatne treninge nedeljom na Adi uz stručnu podršku Sky Wellness i Wellness Land timova
• BELhospice dry fit trkačku majicu
• okrepu na dan trke u BH šatoru
• masažu posle trke u BH šatoru
• podršku tima u osmišljavanju i organizovanju lične fandrejzing akcije

i sve to uz mnogo pozitivne energije.

Ciljevi akcije su kao i prethodnih godina informisati što više ljudi o uslugama i aktivnostima BELhospice centra i motivisati ih da svojim učešćem, angažovanjem i donacijama podrže organizaciju.

PRIJAVI SE

Primer dobre fundrejzing kampanje

Pogledajte kako to radi iskusni BH trkač, Dragan Ćirić Zeka, jesu njegove sada već tradicionalne fandrejzing aktivnosti, trčanje 12h ultramaratona za BELhospice i prodaja autorskih primeraka knjiga, pri čemu sakuplja donacije i širi priču o njima putem svog profila http://fandrejzing.rs/fr/17/Dragan-Ciric na platformi Fandrejzing.rs.

Dragan Ćirić – Zeka, ulazak u cilj 2015.

Pozivamo te da postaviš sebi izazov u vidu istrčanih 5km, 21km ili 42km kao član BELhospice tima na Beogradskom maratonu, osmisliš svoju fandrejzing akciju na www.fandrejzing.rs i ispričaš BELhospice priču što većem broju ljudi, jer 16. april je savršen dan, #BudiTu za hospis i one kojima je pomoć najpotrebnija.

Formular za prijavu za BELhospice tim, kao i dodatne informacije možeš pronaći na

http://www.belhospice.org/belhospice-tim-2016/.

BELhospice besplatni treninzi se održavaju nedeljom na Adi Ciganliji. Okupljanje je u 10h u kafiću Havana (na Makiškoj strani). Pridruži nam se!

The post Beogradski maraton 16. aprila – #BudiTu za Belhospice! appeared first on TRČANJE.rs.

Sve je više rekreativnih trkača i trkačica

Svake godine, pred Beogradski maraton svedočimo divnom trendu, broj trkača na ulicama raste, sve više ljudi se interesuje da počne da trči, i najmanje dva prijatelja mi u poverenju najave da nam se pridružuju.

Većina njih nikada ranije nije trenirala ništa. Dakle, demografska slika početnika rekretivaca se menja. Ovo je sjajno, jer znači da smo konačno doprli do praktično neaktivnog sloja stanovništva, koje se nije mrdnulo sa stolice na poslu, kauča i sedišta u kolima, ali istovremeno – trčanje postaje rizičnije, jer se osnova sa koje pojedinci kreću sada bliži crvenoj zoni.

U praksi to znači da rizik od povreda raste, a u toj zoni trčanje postaje i opasno.

Oprez pre početka

Šta smo mi uradili po tom pitanju? U klubu smo uveli obavezan test za svakoga ko želi da počne da trči sa nama, kardiolog mora da kaže da je srce okej. Ovo se rešava EKG-om ili testom opterećenja i zeleno svetlo znači da će tvoje telo izdržati sve napore koji ti predstoje.

Svesni smo da će ovog proleća mnogi trkači po prvi put obuti patike i izaći na stazu, a Beogradski maraton je tradicionalno okidač za mnoge da konačno počnu sa trčanje. Radujemo se ovom trendu ali istovremeno nam je važno da skrenemo pažnju na važnost provere fizičke kondicije pre nego što napori naiđu

Na pragu proleća, u u jeku prirema za Beogradski maraton, skrećemo vam pažnju na paket sponzora Beogradskog maratona,  Medi Group – Čekiraj Se! Svaki sponzor koji ode dalje od banera i zaista ponudi pakete koji će motivisati građane da naprave neku promenu za mene je najbolji vid partnerstva i radujemo se da podržimo takvu inicijativu.

Paket podrazumeva:

• Test krvi (leukocitarna formula i glukoza u krvi),
• Test urina,
• EKG pregled,

a sve je gotovo za manje od 30 minuta.  Cena promotivnog paketa je 2.900 RSD i trkačima preporučujemo da ga iskoriste pre Beogradskog maratona, a trajanje promocije do 30.6.2016, tako da će svi koji žele da provere svoje zdravlje imati dovoljno vremena.

Dobili ste zeleno svetlo – šta dalje?

Ukoliko ste potpuni početnik skinite naš besplatni VODIČ za početnike  10 nedelja – koji vam obećava da ćete za deset nedelja moći da trčite sat vremena bez prekida. Pojavite se na trci zadovoljstva i istrčite koliko budete mogli, a ostatak prošetajte (maraton je za tačno mesec dana, pa nećete stići da se spremite za svih 5k).

Ako ste u stanju da trčite 5km – pojavite se se i testirajte svoje vreme na trci zadovoljstva. Pogledajte neki od programa za ovu distancu . Za rekreativce koji žele opipljiviji cilj Polumaraton je prava mera. Skinite sada već čuveni trčanje.rs program od 16 nedelja do prvog polumaratona i pogledajte kalendar za sledeću trku na koju biste mogli da se prijavite!

Nakon godinu dana – ponovite test i budite sigurni da ćete se oduševiti rezultatima!

Ne zaboravite: Trčanje dokazano snižava krvni pritisak, smanjuje šansu od kardiovaskularnih oboljenja, poboljšava tonus i držanje tela, i prirodni je antidepresiv. Uz minimalne investicije (patike, odnostno patike + sportski brus za žene) ovo je ujedno i najpovoljniji sport dostupan svima!

The post Da bi trčanje bilo u službi zdravlja: proveri svoje zdravstveno stanje pred Maraton appeared first on TRČANJE.rs.

Trčim za Miloša

Miloš Božoviću (1996)  je 2014. godine, tokom fudbalske utakmice omladinske premijer lige BiH, kao golman doživio tešku povredu glave usljed nenamjernog udarca protivničkog igrača. Povrede su bile jako teške tako da je i nakon višemjesečnog liječenja i velikog broja operativnih zahvata, Miloš još uvijek u komi. Za nastavak njegovog liječenja i pokušaj buđenja ovog mladog čovjeka na klinici Scmieder u Njemačkoj je potrebno 150.000 EUR.

U subotu, 26.03.2016. godine, ću oko Sarajeva trčati 80 km s cca 2000 m uspona ali kilometri koje ću istrčati, dobiće novi smisao.

Cilj je prodati kilometre i skupiti novac koji će biti uplaćen na račun otvoren za sve one koji žele pomoći Milošu i njegovim roditeljima. S obzirom da je ruta kojom ću trčati izuzetno lijepa, duga i teška odredila sam kilometre koji će biti malo skuplji i rezervisani za one koji žele baš s tog mjesta foto zapis s posvetom. Ja ću dakle tog dana trčati za sve koji me podrže u ovoj akciji, fotkati (se) i objavljivati postove! Dakle, ovo je cjenovnik kilometara za subotu, 26.03.2016. godine:

Znači, moji kilometri su na prodaju! Dosta njih je već rasprodato, na Facebook stranici bloga Trčim jer štrčim provjerite koji su slobodni i rezervišite jedan za sebe i svoju ekipu s trčanja! Ja ću ih sa zadovoljstvom istrčati za vas! Više info:

http://trcimjerstrcim.blogspot.ba/2016/03/akcija-80-km-za-zivot.html

Kako možete pomoći

1. Prvi nivo podrške jeste da lajkujete objavu i putem društvenih mreža je podijelite s prijateljima koji se mogu uključiti u akciju. Ako imate mejlinglistu, pošaljite opis akcije ili link na tekst u kojem je opisana aktivnost, šta je cilj i na koji način se i ostali mogu uključiti.

2. Sljedeći nivo podrške je da rezervišete kilometre za sebe i/ili svoje prijatelje i na dole navedene račune izvršite uplatu. Birajte iznos koji vam je prihvatljiv, svaka uplata je jednako važna! Kilometre možete kupovati na lično ime, ili još ljepše, udružiti se s prijateljima i na taj način uključiti što više aktera. Ovdje vidim priliku da organizujete ekipu s trčanja, iz kluba, svako da koliko može i kupite kilometar koji je samo vaš! Ja taj kilometar trčim za vas i objavljujem fotku s posvetom a partnerski mediji koji budu pratili akciju će se na prigodan način zahvaliti vašem klubu ili ekipi ili kolektivu na doprinosu pominjanjem u medijskoj objavi.

Kada odlučite podržati akciju, rezervišite svoj kilometar u komentaru ispod najave akcije na Facebook stranici „Trčim jer štrčim“, npr. „Rezervišem 15. kilometar na ime Petar Perić“ ili „Rezervišem 40. kilometar za ekipu trkača iz naselja Dugoprugaš“. Rezervaciju vam čuvam 2 dana. Čim izvršite prijavu, uslikajte uplatnicu ili izvještaj i pošaljite na Inbox a ja ću čekirati i potvrditi taj kilometar za vas. Ukoliko uplatu ne izvršite u roku, rezervaciju brišem i tu dužinu stavljam ponovo u ponudu.

Bankovni podaci za uplate iz BiH:

Svrha uplate: Kilometar za Miloša

Žiro račun: 3386902579981962 otvoren kod UniCredit Bank

Primalac: Sanja Kavaz, Istočno Sarajevo

Putem PayPal servisa:

Primalac: Sanja Kavaz

Bosnia and Herzegovina

IBAN: BA393387202821626019

SWIFT: UNCRBA22

Svrha uplate: Kilometar za Miloša

3. Još jedna opcija da me podržite je da taj dan trčite sa mnom dio koji želite. Staza kojom ću trčati će biti objavljena dva dana ranije tako da možete isplanirati dužinu koja vam odgovara. Preliminarna ruta će ići preko Trebevića i Jahorine. U slučaju loših vremenskih uslova, biće isplanirana alternativna lakša staza s manje uspona ali iste dužine.

4. Svo vrijeme moći ćete da me pratite putem aplikacije runtastic tako da će mi trebati da me bodrite, aplaudirate mi ili podvriskujete mi „GO, GO, GO“!

The post Humani kilometri – podržite Sanjino trčanje i učinite sjajnu stvar! appeared first on TRČANJE.rs.

 Po prvi put, na Beogradskom maratonu, trčaće mame sa bebama zahvaljujući Mama Fit Koncept-u koji je rešio da pokrene ovu divnu inicijativu. Mama Fit poziva sve mame da zajedno prošetaju-trčkaju na Trci zadovoljstva u okviru 29. Beogradskog maratona!

U subotu, 16.03.2016. u Beogradu, održava se Beogradski maraton, a jedna od disciplina je Trka zadovoljstva koja je manifestacionog karaktera.

Mama Fit ove godine poziva sve mame i one koje će to uskoro postati, da se pridruže Trci od 5 km i da zajedno pokažu da #MameToMogu. Sa svojim bebićima-tegićima, mame će svojim prisustvom ulepšati ovu manifestaciju i učiniti da bude vesela, piskutava i nasmejana.

„Mame su pravi primer i one najbolje znaju šta znači trčati (šetati) iz zadovoljstva. To treba svima i da pokažu!“ – kaže Aleksandra Vranešević, osnivačica Mama Fit Koncept-a.

„Upravo zato je Mama Fit rešio da okupi mame i da pozove i ostale članove porodice da im daju podršku!“ – kaže ona.

#mametomogu

Prijave se vrše na Facebook-u u okviru posebno kreiranog događaja „Moja mama je brža od mog tate!“.

Učešće je, naravno, besplatno i mesta nisu ograničena. Trenutno je prijavljeno više od 200 učesnika. Sve dodatne informacije mogu da se nađu i na Mama Fit Facebook stranici.

„Prijave stižu bez prestanka. Mame su oduševljene idejom i previše je reči hvale. Javljaju se i trudnice. Irena koja nam dolazi iz Kragujevca, mama trogodišnjeg Isaka, trčaće polumaraton! Njen suprug Uroš će se nama pridružiti. Tu je i nekoliko mama sa troje dece, ali i onih čije bebe imaju samo mesec i po dana. Odziv je definitivno premašio naša očekivanja! Uzbuđenje raste, a mame ne mogu da dočekaju subotu. Nadamo se da će nas vreme poslužiti.“

#bebićtegić

– kaže Jelena Kanjuh, Mama Fit saradnica.

„Imali smo poteškoća da pribavimo novčana sredstva, što je vrlo poražavajuće jer, ova akcija ima za cilj promociju pravih vrednosti. Zahvaljujući kompaniji Pharmanova, koja je uvek uz nas i koja je i ovog puta prepoznala dobrobiti ovakve akcije, obezbedili smo outfit za više od polovine učesnika. Tu je i Fitnes centar Funfit koji će obradovati mame i nagraditi prve tri koje stignu do cilja!“

– izjavila je Aleksandra.

Zašto mame na Trci zadovoljstva?

• Jer svi treba da znaju koliko je mama Važna.
• Jer svi treba da znaju da je šetnja dobra za mame, a ne samo za bebe.
• Jer svi treba da znaju da posle porođaja, ali i u trudnoći, šetnja nije nimalo laka aktivnost.
• Jer svi treba da znaju koliko je mama Snažna, da i pored bezbroj neprospavanih noći uvek ima snage za još koji kilometar.
• Jer svi treba da znaju da mama mora da brine i o svojim potrebama, da bude ispunjena, Srećna.
• Jer svi treba da znaju da je biti mama nešto najlepše.
• Jer svi treba da znaju da si Ti još jedna u nizu Mama Fit dama.
• Jer svi treba da znaju da nas je mnogo!

Photocredit: mama fit, featured photo je preuzet.

The post „Moja mama je brža od mog tate!“ – Mame na Beogradskom maratonu appeared first on TRČANJE.rs.

Povodom Svetskog dana astme – 3. maja. ceo mesec posvećujemo zdravlju pluća  – kao preduslovu za sve fizičke aktivnosti. Svakako da su jaka pluća neophodna sportistima, ali da li ste znali da i rekreativni sport može da pomogne ljudima koji žive sa astomom da svoja pluća ojačaju, a bolest drže pod kontrolom!

Druženje na Kalemegdanu

U nedelju 8. maja od 12h do 15h pozivamo vas na akciju testiranja pluća i druženja sa redakcijom trčanje.rs, bićemo dostupni za tumačenje trening planova, razbijanje mitova o trčanju, delićemo lepe majice, cediti vam sokiće, i nagraditi jednog posetioca školarinom adidas škole trčanja!

Kampanju ove godine sprovodimo zajedno sa Gradskim zavodom za respiratorne bolesti i tubrekulozu, i kompanijom GSK (GlaxoSmithKline), kao deo globalne inicijative predvođene Evropskim respiratornim udruženjem i Evropskom plućnom fondacijom

POGLEDAJ FB EVENT

Program

12 -14 testiranja pluća, druženje sa redakcijom
14: 00 Radionica #BudiAktivan
14:30 Zagravanje za aktivan kilometar
14:40 Aktivan kilometar
14:50 Javno rastezanje
15:00 Završetak događaja

Besplatno testiranje Spirometrijom Novi Sad, Niš Kraljevo, informisanja javnosti i konsultacije sa zdravstvenim radnicima

Pored druženja u nedelju, 8.5.2016, 12-15 h, Kalemegdan, kod fontane “Borba”, ovo su termini i lokacije gde možete da obavite besplatno spirometrijsko testiranje:

Četvrtak, 5.5.2016, 9-13 h, Vojnomedicinska akademija, Beograd

Četvrtak, 5.5.2016, 11.30-13.30h, Novi Sad – centar grada plato ispred Katedrale, (PSANS Asocijacija studenata farmacije iz Novog Sada, ordinacija “Dr Jarić” uz podršku GSK)

Četvrtak, 5.5.2016, Vojna bolnica Niš, 9-14 h

Utorak, 10.5.2016, Opšta bolnica Kraljevo, Trg srpskih ratnika (Trg kod Milutina) 9-14h

Utorak 10.5. 2106, DZ Stari Grad, Simina 27, Beograd 11-15h

Četvrtak 12.05. 2016, DZ Čukarica ogranak u Žarkovu, Spasovdanska 4/a, Beograd 11-15h

Petak 13.05.2016, DZ Obrenovac, Vojvode Mišića 231, Obrenovac 11-15h

Saznaj više

Danas smo gostovali na N1 zajedno sa Dr Dimićem iz Gradskog zavoda za plućne bolesti  – pogledajte celu reportažu!

The post Maj u znaku pluća – dođi na druženje na Kališ, testiraj se u Nišu, Kraljevu ili Novom Sadu! appeared first on TRČANJE.rs.